Naziv Jagodina ja nisam zapamtio, ali sam uvek znao da se Svetozarevo ranije zvalo Jagodina. Znao sam da su negde pored autoputa jedan do drugog tri majna mesta Paraćin, Ćuprija i Svetozarevo, nekada mi se sviđalo i njihovo pivo sa sve onim čičom sa brkovima, ćurane sam nekako uvek vezivao za Veliku Kladušu i Svetozarevo, ali...vremenom smo žargonski prekrstili Kladušu i Kradušu zbog nekih afera sa menicama tada nezamislivim, a asocijacije na ćurke preuzeo je Pazin i Svetozarevo. Zapravo, ćuran je uvek bio jagodinski, ne svetozarevski. Jagodinski ćuran.
I onda kad su svi ćureći giganti razišli po novim državama, i kada su ona tri simpatična komšijska mesta ostala i dalje pored istog autoputa, jedan od njih je promenio ime u svoje staro i definitivno se vinuo negde daleko.
Baš daleko...
Prvi akvapark u Srbiji, prvi i jedini Muzej voštanih figura, pa zatim najduža fontana, najveći veštački vodopad, i sve to iz kategorije NAJ, ali uz brojne druge stvari koje nemaju te prefikse ali su Jagodinu daleko, daleko odbacile u neke visine nezamislive u onoj nekadašnjoj priči o tri varošice pored puta.
One druge dve su i dalje tamo, samo je na mestu one treće sada nešto sasvim drugo.
Šetnja po centru grada je sasvim poseban doživljaj jer na svakom koraku po jedna čista desetka iz rešavanja zagonetke o savršenom uklapanju modernog u autentični starinski ambijent. To nisu simbiotička rešenja, to su harmonije, tako jedinstvene za ovaj grad. To su rešenja gde jedno podržava drugo, i ono drugo naglašava prvo, ma šta mi smatrali prvim ili drugim.
I onda kad su svi ćureći giganti razišli po novim državama, i kada su ona tri simpatična komšijska mesta ostala i dalje pored istog autoputa, jedan od njih je promenio ime u svoje staro i definitivno se vinuo negde daleko.
Baš daleko...
Prvi akvapark u Srbiji, prvi i jedini Muzej voštanih figura, pa zatim najduža fontana, najveći veštački vodopad, i sve to iz kategorije NAJ, ali uz brojne druge stvari koje nemaju te prefikse ali su Jagodinu daleko, daleko odbacile u neke visine nezamislive u onoj nekadašnjoj priči o tri varošice pored puta.
One druge dve su i dalje tamo, samo je na mestu one treće sada nešto sasvim drugo.
Šetnja po centru grada je sasvim poseban doživljaj jer na svakom koraku po jedna čista desetka iz rešavanja zagonetke o savršenom uklapanju modernog u autentični starinski ambijent. To nisu simbiotička rešenja, to su harmonije, tako jedinstvene za ovaj grad. To su rešenja gde jedno podržava drugo, i ono drugo naglašava prvo, ma šta mi smatrali prvim ili drugim.
Нема коментара:
Постави коментар