Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 17. децембар 2010.

Objektivom po Srbiji - Viminacijum, grad i logor Rimljana na ušću Mlave u Dunav

Nekada velik i veličanstven grad, sa hramovima, trgovačkim centrom i samostalnošću jedne colonie nestao je vremenom pod naletom varvara kao i sve naseobine Rimljana u našim krajevima. Popaljen i popljačkan u vreme kada je i Rim doživljavao svoju konačnu sudbinu, grad je ostao zatrpan vremenom, zemljom i travom vekovima. Nekada je bio na obali Dunava, imao svoj amfiteatar, pa čak i pristanište, kanalizaciju...a kako je sve počelo?



Pretpostavlja se da su Rimljani na samom početku prvog veka naše ere došli na mesto na kome su do tada boravili Kelti. Pored Keltskih grobova, na ovom lokalitetu pronađeni su i mnogo raniji znaci života, pa čak i čitav očuvani skelet - mamuta. Sudbina Viminacijuma počinje da se menja sredinom V veka kada ga prvi pustoše Huni, a zatim, posle oporavka i povratka u Rimljanske ruke, to čine i Avari. Zatim je tu Vizantija i tako, nekim istorijskim redom...ili neredom, ovaj grad gubi na svom značaju i doživljava sudbinu svih graničnih naseobina iz rimskog doba. Danas je u nasleđe ostalo mnoštvo eksponata iskopanih i izloženih, a pritom zaštićenih montažnim halama.





Obilazak kompleksa počinje u novosagrađenom restoranu koji samo predstavlja prvu graditeljsku epizodu velikog multifunkcionalnog kompleksa Viminacijvm Domvs Scientiarvma koji se gradi neposredno uz Mauzolej. 




Otvoreni elektropogonjeni minibus prava je stvar za obilazak kompleksa jer njime direktno upravlja vodič koji pritom objašnjava pojedine pozicije. Interesantan pristup.
U Mauzoleju postoji i jedan pravi car iz drevnog Rima. Mrtav i sahranjen doduše, ali tu je. Kratko je vladao, pola godine, ali eto, u okolini Požarevca imamo i pravog rimskog imperatora. Nije beznačajno :)
Ostali grobovi uglavnom pripadaju carskoj porodici, ali i dvoranima ili čak prostom puku. Ono što aparatom ne sme da se slika jeste splet katakombi sa prostorijama u kojima se nalaze originalne freske. Kroz katakombe se provlači pognuto, a uspravlja se samo u tim prostorijicama sa freskama. U prostorije mogu da stanu odjednom samo dve osobe. Za klaustrofobičare nije baš najbolja ideja provoda...









Na slici iznad su ostaci majke i deteta sahranjeni zajedno.







Obilazak dalje vodi do pristaništa, Porta Praetoria gde se može videti i kanalizacioni sistem starorimskih arhitekata.






Konačno, centar nekadašnjeg društvenog života bio je kupatilo, Terme, u kome su se viđeniji ljudi svoga doba sastajali, dogovarali poslove, sklapali zavere ili prosto igrali domine...ko zna, možda je bila prisutna i Alea :)
Alea jacta est, reče svojevremeno Julije Cesar kada je krenuo preko reke Rubikon u obračun sa protivnicima iz vlastitih redova. Prevod je prilično različit ali u duhu našeg jezika, donošenje konačne odluke što je i suština tih latinskih reči, znači: Kocka je bačena...pa eto, ako je Alea kocka, možda se i bacala u Termi :)















Neprocenjivo bogatstvo u originalnoj umetnosti freskoslikarstva nalazi se tačno tamo gde je i nastalo kako bi što vernije pružilo sliku nekadašnjeg grada.



Нема коментара:

Постави коментар