Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

недеља, 27. април 2014.

Foto album - Narodno pozorište, balet Petar Pan, još jedan dvočasovni beg u čaroliju

Zdanje Narodonog pozorišta u Beogradu samo je po sebi nešto apsolutno posebno, nešto naročito, nešto uzvišeno...Atmosfera koja nas sačeka kada se upustimo u to zdanje je nesvakidašnja, svečana, dostojanstvena i kao da se ne da ničime narušiti.
Naravno, i neće dati ničemu da to promeni, jer to je riznica umetnosti na dohvat ruke, tu na svega par koraka od česte, a neretko i svakodnevne rute mnogih Beograđana od kojih većina nije nikada ni detaljnije pogledala zgradu, a kamoli provirila u nju.

E, oni koji jesu, znaju da ovi drugi imaju za čime žaliti, itekako imaju...

Evo malo enterijera, malo prenesene atmosfere, malo detalja sa scene na kojoj se skače, peva, pleše i - leti!


Balet drugačiji od drugih u dovoljnoj meri da ako smo pogledali baš sve balete na svetu, znamo da i ovaj treba pogledati jer toliko je poseban, da je ovo nešto, kako bi se moglo reći - ovaj je izuzetan.
Po čemu?
Ah, pa po mnogočemu, ali letenje je nekako na prvom mestu.
Pa, poletimo malo kroz otvorena vrata jedne od najlepših zgrada kod nas, sve do Nedođije gde još uvek kuca jedan sat, plovi jedan brod, psuje jedan kapetan i gde jedna Zvončica uporno čeka svog Petra Pana...





















уторак, 22. април 2014.

Objektivom po Srbiji - Uspomena iz Vrnjačke Banje, ko se seća prelepih tanjira, šolja, vezova iz vremena pre Facebook-a, magneta za frižidere i...

...i svega onog savremenog što je progutalo šarm razglednica, poštanskih markica ili nekih drugih starih i dragih uspomena.
A uspomene iz Vrnjačke Banje meni su se najsnažnije urezale, i tako dođe vreme da pročešljamo malo i tu fioku :)

Bez sumnje najčuvenija i najposećenija domaća banja, godinama unazad verovatno prva poprimila elemente takozvanog Fensi imidža ali istovremeno i prva čiji su žitelji shvatili da će turizam visokog nivoa opstati samo ukoliko se bude i nudio u takvim standardima. Otud i šetnja danas ovom Banjom s vremena na vreme deluje nekako nestvarno čak, nepojmljivo za ambijent i okolinu u kojoj je Banja smeštena.


Leti je fantastično, ali u zimu, i to onaj njen kišni i sumorni deo koji čak ni sneg ne donese ljudski, njena posećenost je zaista prijatna slika za oči. Izvor tople vode, Snežnik, Meteor, Breza, Dvor, a odnedavno i Japanski vrt, deo su skupa asocijacija koje na jedinstven način nedvosmisleno govore jedno - Vrnjačka Banja. Slike nastale u verovatno najružnijem delu godine verovatno ni ta činjenica ne može pokvariti...
Ako ništa, makar zbog čuvenog mosta sa katancima ljubavi kojih sada već ima svuda, ali najpoznatija po takvom iskazivanju vlastite posvećenosti voljenom biću, upravo je ova Banja.