U šetnji po Beogradu - Spomenik herojskom neprijatelju, Makenzenova počast srpskim braniocima u Košutnjaku

Nažalost, zaista malo ljudi zna da je Beograd branjen herojski u Prvom svetskom ratu, čak i onda kada se znalo da se ne može odbraniti. Branjena je čast prestonice. Nekada...
Danas zaista malo ljudi zna o tome, a nekada su znali svi.
Nekada su to znali čak i neprijatelji, isti Nemci koji su ušli u Beograd 1915. godine, znali su kako se branio ovaj grad i kada odbrana nije bila moguća.
Zato nije ni čudo što gotovo da niko i ne zna danas da su baš ti Nemci u znak divljenja, pored spomenika svojim vojnicima, podigli i spomenik u počast herojima koji su ovaj grad branili sa suprotne strane nišana.
Nekada se to poštovalo, nekada se to znalo, nekada je to bio deo karaktera.

Vremena se jesu promenila, što se manje ratova sećamo, lepši nam je život, i dobro je, ako tako gledamo, što je sećanje na najteže dane Srbije ustupilo mesto nekim svetskim prvacima u matematici, nekim zlatnim olimpijcima, i nekim prvim svetskim reketima, budućim nobelovcima, vizionarima, umetnicima svih vrsta i nekim osmesima i pogledima u budućnost bez ratova.
Onima pak, koji ne žele da izbrišu iz sebe jedan strašan i mračan, ali istovremeno i jedinstven i veličanstven trenutak nacionalne istorije, verovatno neće biti teško da, ako su iz Beograda, došetaju ponekad do Košutnjaka i sednu na klupicu, pročitaju posvete, zagledaju se u neku slavnu i tešku prošlost pred kojom njihovi preci nisu ustuknuli, a njihovi protivnici im podigli spomenik.
Za sve ostale, slike bi mogle ponešto da kažu.

Objektivom po Srbiji - Inđija, od nekadašnjeg rekordera po broju kafana po stanovniku, do najevropskijeg gradića u Srbiji

Neka davna vremena proslaviše Inđiju kao mesto sa najvećim brojem kafana i kafića po broju stanovnika. Mislim da nikad nisam ni znao koliki je odnos te dve statističke cifre u jednom tako neslavnom rekordu, ali do kraja osamdesetih ova vojvođanska varošica je po tome bila najpoznatija...pa i to čak samo među onima kojima je ovakav podatak bio dovoljno atraktivan da bi ga uopšte upamtili.
Devedesete kao i svuda uglavnom, napraviše neke promene u poimanju i verovatno jesu sa time na neki način napravile i uvertiru za dešavanja koja su Inđiju obuzela pre deceniju kasnije. Postojeći kapaciteti postali su atraktivniji, a definitivno su nikli i novi, čak i zaštitni znaci gradića. Procvat na neki način.
Zoo vrt Koki, moto skup kome je čak i baš Zoo vrt bio domaćin dok ga sama manifestacija nije prerasla, jezero, bazeni, sve se to uzdiglo na neki viši i atraktivniji nivo. Naravno, neki od najvećih koncerata svetske klase su deo te povećane atraktivnosti, a pored industrijske zone koja odudara svojom pogodnošću i pre svega administrativnom jednostavnošću i uređenošću, najbitniji je Fashion park kao novi simbol gradića.
I tako dobismo jednu novu Inđiju...

Tako naša nova Inđija danas nastavlja da živi nekim svojim novim ritmom, sa nekim novim simbolima, i sa nekim novim, daleko lepšim simbolima i znacima raspoznavanja. Nova Inđija, novi simboli, nove fotografije, sve je tu, odmah posle tačke na ovoj rečenici.

I, taj pojam nove Inđije zapravo je toliko kompleksan, da je u njemu sadržana i težnja da se svima pokaže i neka prastara Inđija...neka Inđija koja se nije tako zvala, već naseobina koju su naseljavali drevni Kelti.

Nova Inđija je prikazala prastaru Kletsku naseobinu na prilično autentičan način, dodavši na spisak razloga za posetu, još jedan prelep kompleks - Keltsko selo.