Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Dvorac Danijel u Konaku

Danijel.
Tačnije, Danijel Ladisav.
Sagraditi samom sebi svojevrstan spomenik u vidu nekakve zadužbine nije mala stvar.
Naprotiv.
Ako se u nekom budućem vremenu ta zadužbina pametno upotrebi, može biti itekako velika stvar.
Porodica Danijel ostavila je za sobom baš takva dobra.
U Starom Lecu danas su u dva dvorca koja su pripadala ovoj porodici smešteni štićenici bolnice za mentalno obolele osobe, dok je zdanje koje je za sobom ostavio Ladisav, danas osnovna škola, a unutar kompleksa smešten je i vrtić, kao i stanovi i prostorije za nastavno osoblje.
Nažalost, škola danas evidentno ne može da održava kompleks koji koristi.
Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da je izgradnja nečega samo naizgled završen posao.
Mnogo je teže pronaći pravu svrhu kasnije za izgrađeno, a najteže ga je održavati.
Ipak, popularizacija i atraktivizacija ovakvih kompleksa spadaju ne samo u najteže, već najčešće i neizvodljive zadatke danas.
Tužno.
Pa ipak, ovo ne umanjuje vrednost Dvorca Danijel u Konaku.
Bar ne u toj meri da se ne poseti.

Jonski stubovi na ulazima, prilaz kolima, prelep park u zaista velikom kompleksu, stvari su koje plene odmah pri ulasku sa glavnog puta uz koji se Dvorac i nalazi.
Prizemna zgrada sa otmenom arhitekturom karakterističnom za kraj devetnaestog veka, danas je dom dečije graje, školskih zvona i smeha.
Moguće je da može i lepđe, ali teško je zamislivo.
Da, Dvorcu treba dodatne snage, obnova, ulickavanje i ista slika prati i park oko njega.
Pa, ipak...
To istrčavanje dece na odmor između časova je nešto što jedno staro aristokratsko zdanje retko kad dočeka.
A Dvorac Danijel ima toga napretek...

Hmm...
Možda je nekad ova intrigantna grupa cigala služila za odlaganje smeća ili čak njegovo spaljivanje, a možda i za nešto drugo, ali zapita se čovek na prvi pogled koliko li se prvačića kroz generacije ovde krilo od pogleda, pravilo važno, a u kasnijim razredima možda i zaljubljivalo...

Pomoćne prostorije i zgrada vrtića.

Stepenište kao i čitav zadnji ulaz zaista nisu bezbedni.
A šteta..

Objektivom van Srbije - Kranj, od kasnoantičkog Carniuma do prefinjenog primera savremenog turističkog centra u atmosferi gospodskog Srednjeg veka

Pronaći svoju budućnost u svojoj prošlosti.
Zvuči pomalo kontroverzno, ali...
Samo u prvi mah. Uz malo razmišljanja biće dosta primera logike u tome.
I nije nimalo retko da se vlastita budućnost pronađe u prošlosti.
Zašto onda baš Kranj?
E, to je već pravo pitanje.
Zato što Kranj potiče iz kasnijeg Antičkog doba.
I naravno, ne samo zbog toga.
Već i zato što je staro keltsko naselje Carnium posle dolaska Slovena na ove prostore naselilo novo stanovništvo stvorivši na ovom mestu Krainburg, u to doba savremeno utvrđenje okruženo naseljem.
I to neko vreme samostalna tvrđava.
Pa ipak, i kada je izgubila suverenost, ova tvrđava uključiv i sve veće moderno naselje sa kojim je zajedno činila Krainburg, postala je prestonica Kranjske Krajine, gde se i samo ime Kranj zadržava do danas. Iako Ljubljana kasnije preuzima prestoničke prinadležnosti i privilegije, Kranj postaje važan trgovački centar i centar za obradu gvožđa.
Koliko samo guma je iz Save u Kranju stiglo na automobile, verovatno neka statistika može da odgovori, ali koliko je elektronike počev od televizora pa do najsofticiranijih oružnih sistema plasirano iz fabrike Iskra, to već teško da statistike mogu odgonetnuti tako lako.
Čuvene brendove je stvorio Kranj tokom dvadesetog veka.
A možda i najčuveniji od svih bi mogao biti France Prešern, pesnik čiji Sonetni venac je nekada bio obavezna literatura u školovanju, a čiji stihovi danas nose himnu Slovenije.
I sve to iz Kranja.
Zato baš Kranj.

I tako Kranj danas sve više svoju industrijsku budućnost upotpunjuje svojom turističkom budućnošču. I to onom oslonjenom na prošlost.
Mirni industrijski pogoni posmatrani sa vidikovca kod crkve sugerišu kako će ih u budućnosti ne samo dopuniti, već i zameniti blagodeti turizma koji počiva na prošlosti.
I to onoj prošlosti koja je gradila i čuvala, i nije rušila.
I zbog toga - Kranj.